Emocionalna inteligencija - Ključ uspeha i sreće u životu

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Evo jednostavnog testa za procenu emocionalne inteligencije. Na svako pitanje odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N. Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije - to se uči.

Zašto je EQ važniji od IQ?

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Neurološke osnove emocija

Za naše emocije je odgovorna izvesna žlezda - amigdala koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije.

Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo, dobro, loše, strašno, opasno". Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Važno je umeti održati meru. Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština. Svi mi možemo osetiti šta je ono što bi nas moglo usrećiti ili oraspoložiti u datom trenutku ili uopšte u životu, međutim često to i ne uradimo.

Emocionalna inteligencija i zdravlje

Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim bolestima. Samo onaj čovek koji uspe da sakupi svu pozitivnu energiju i savlada strah, osećanje očaja, izgubljenosti i panike može da pobedi i maligna oboljenja.

Istraživanja su pokazala da žene koje besne u tišini češće obolevaju od srčanih bolesti, depresije, gojaznosti pa čak i raka. Bes bi najzdravije bilo izraziti na racionalan način. Kad smo ljuti, ispod toga najčešće stoji osećaj da neko ne poštuje naše želje, potrebe ili slobodu izbora.

Emocionalna inteligencija u odnosima

Ljudi koje svakodnevno viđate najviše utiču na vaše zdravlje. Što je prijateljstvo u životu značajnije, ono će biti važnije po vaše zdravlje. Ljudi koji žive u atmosferi odbojnosti i ne uživaju u toplini prijateljskih veza imaju veće šanse da se razbole.

Postoje osobe sa kojima odmah osjetimo neki "feeling". Često se dogodi da se udružuju osobe koje imaju sličan karakter. Kad je na snazi pozitivna energija, nema ružnih misli i spletki - postoji samo smijeh i veselje.

Kako podstaći emocionalnu inteligenciju kod dece?

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. To je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama.

Roditelji treba da prepoznaju emocije kod dece kako bi ih naučili da ih kontrolišu. Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka. Deca se od malena uče da izražavaju osećanja svojim rečima: "Ja sam veseo", "Ja sam tužan", "Meni je zabavno", "Dosadno mi je".

Zaključak

Emocije i razum su nam dati kroz dve vrste inteligencije - obe jednako važne za uspeh i sreću u životu. Cilj je da naučimo kako inteligentno upotrebljavati svoju emocionalnost. Život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja - za duševno zdravlje važno je umeti održati meru.

Emocionalna inteligencija nije samo teorija - ona se može razvijati kroz praksu, svesno posmatranje svojih reakcija i rad na sebi. Kao i svaka veština, zahteva vreme, strpljenje i posvećenost, ali rezultati vrede truda - bolji odnosi, veće samopouzdanje, uspeh u karijeri i, najvažnije, veće zadovoljstvo životom.